Iskustvo sa ronjenja Cascais – Lisabon – Portugalija

Marjan Jankovic ronjenje

Svi se naravno raduju odmoru, sunce, more, plaze, lencarenje(znam budi nostalgiju u svima). Tako je i meni bilo pre par godina ali sam onda poceo da se bavim ronjenjem i kao da je nesto kliknulo u meni, sve se promenilo. Vise ne idem na more zbog odmora, nekako gde god se nalazis a blizu je more eto i mog pitanja hmmm mozda postoji neki klub sto da ne jedan zaron vise bice interesantno…

I eto mene u avionu za Lisabon, slecem na airodrom, izlazim iz metroa, jutarnji casovi i prvo sto uradim onako sa torbama, druga za rukav i u neki klub da uplatim zarone, cudno zar ne nismo se ni raspakovali? Zatvoreno ali mojoj upornosti(citaj tvrdoglavost) nikad kraja. Posle par sati cekanja i gundjanja druga, dolazi neka ljubazna devojka sa slatkim osmehom i pusta nas unutra. Onako uz osmeh mi objasnjava da sam stigo u pravi trenutak, da je bilo lose vreme ali najavljuju toplije i suncano i da ce biti prelepo za ronjenje. Mojoj radosti nikad kraja, vadim 100e nisam ni trepnuo, potpisujem papire a ne citam(mogo sam i bubreg da prepisem) uz razgovor i jutrnju kafu mi objasnjava da sam uplatio dva zarona, da isplovljavamo rano u zoru, da smo ceo dan tamo i da imamo ukljucen rucak. Kupila me odmah(ko bi odoleo takvom osmehu). Pravi mi plan puta iz Ericeira(moje surf baze) moram doci do Lisabona(50km), onda metrom od stanice Campo Grande do kraja zelene linije, tu hvatam voz za Cascais(dug put) ustajanje u 5h drugovi kazu da sam lud ali kako da im objasnim da ronjenje nema cenu i da cu uzivati(ne trudim se).

Eto me zorom sve po planu, ustajanje Ericera, stizem u Lisabon, metro guzva haos, stizem na voz ulazim. I ko u losem filmovima sa tuznim krajem kasnim(nije do mene :)), prolazi obalom sunce se sanjivo budi prelep pogled gomila surfera uziva u talasima(topi mi razocarano srce). Kad kasnite na zaron to je tako niko ne ceka, morate biti tacni. Stizem u Cascais 9:50h otisao brod, propao zaron, propao novac(manje bitno). Tuzan i pokisao. Razgovaram sa momcima iz kluba ne znaju ni oni kako da mi pomognu. Napravio sam sebi problem secate se one cure sa pocetka price, otisao sam u agenciju(u Lisabonu ne postoji klub za ronjenje) i uplatio 1 zaron i jedno isplovljavanje i nigde broda, nigde rucka(pokazuju mi prijavu koju je uradila agencija). Besan na sebe, na ljude, na agenciju rusi mi se svet pred ocima. Sta cu moram dalje, ne vracam se u Srbiju bez bar jednog zarona i onda moj sarm + diplomatija + upornost(citaj tvrdoglavost), momci iz kluba mi pomazu, dogovor pao kazu Mrdzan(tako citaju moje ime Marjan) cekamo te. Pomeramo ronjenje za dva dana ne moram da platim, opet moram da dolazim ali ne marim za to. Objasavaju mi da nije samo do mene, da sam napravio glupost sto sam otiso u agenciju, da ne postoji klub u Lisabonu i da je najbolje doci tu u Cascais diretkno u klub i da bi onda platio dva zarona 85e, jedan zaton je 40e i njihova oprema.

Vracam se za dva dana srecem istu ekipu u klubu(Cascais Dive Center), spremili svu opremu. Oprema po mojoj proceni solidna, nova. Klub prati PADI skolu, ja pokazujem moju CEDIP karticu, karnet, zdravstveno sve ok mozemo da pocnemo. Razgovaram sa vodjom grupe objasnjava mi da cemo isploviti camcem jedno 15km od polazne tacke. Pusta me da namestim sam svoju opremu, gresim(ubice me Laki i Mica) ali neka necu ih obrukati na zaronu, vodja me ispravlja jako ljubazno i koriguje moje greske ali moracu da pazim iduci put. Pitam ga koliko se bavi dugo ronjenjem, kaze mi da ima oko 700 zarona i da je bio u vojsci(specijalac), ali kaze da ga gusilo sve to sad ima kancelariju na otvorenom i pokazuje mi more, da uziva i da mu nije zao. Razumem ga u potpunosti i ja uzivam i sanjam more, klubove na plazi, ronjenje, surfovanje i kazem mu da trenutno zivim svoj san.

Pakujemo opremu, svako svoju, moram da pazim nema mesta vise za greske, svaka greska moze da upropasti zaron i meni i ostatku ekipe. Dok ulazimo u camac vodja nam objasnjava sta i kako, sa nama roni cura iz Engleske dosla je da poloze tu uplatila je kurs (5dana – 10 zarona – 400e) ovo bi trebalo da joj bude nesto kao test pred polaganje. Prolazimo kroz signale ispod vode, objasnjava nam kako cemo izlaziti iz camca, pokazuje pravac kretanja sve po propisu, jako profesionalno. Ja sam u nasem klubu sve to radio i znao proceduru, ali sad shvatam znacenje svih onih ponavljanja Lakija, Mice i starijih ronioca(i mislim da su me super spremili).

Ronjenej u Marjan Jankovic IMG_2841

Vodja kaze da je voda jako mutna, vidljivost 1-1.5m ronim sa Engleskinjom u paru i pratimo njega. Bice veselo osecaj kao mlada pred prvu bracnu noc(prvi put ronim bez maticnog kluba), lakse je kad ronite sa svojim klubom znate ljude, verujte im i znate koliko su dobri. Ovako je malo nezgodno dok ne zaronite ne znate ko je ko. Vodja baca sidro i objasnjava da cemo se spustiti niz sidro do dubine od 14m i odatle krecemo dalje najveca dubina do koje cemo ici bice 18m zaron ce trajati 30m. Radimo dekompresiju na 3m – 3min. Postoje blizu pecine koje su jako lepe za ronjenje ali kaze da je sad nemoguce tamo roniti(kasnio sam kad je moglo). Zivot ide dalje a mi smo spremni.

IMG_2843  Marjan_Jankovic_ronjenje

Prevrcem se preko camca, dolazim do prednjeg dela, tamo me ceka ostatka ekipe i niz konopac se spustamo dole. Da, vidljivost jako losa spustamo se sve nize pratim moju paru koja deluje jako nesigurno bori se sa vodom, mrda kanap ali ne panici. Izjednacavam pritisak i osecam se jako dobro. Mislim da mi pomaze iskustvo sa Peruca i sve ono sto smo radili sa Lakijem tamo, postajem sve sigurniji u sebe. I eto na dnu smo 14m, pokusavam da uhvatim svoju paru za ruku vidljivost jako losa, ali vodja objasnjva da se razdovojimo(kao da mi pokazuje da necu da je zenim pa da se drzimo za ruke). Pratimo ga i gubimo par puta ali sreca ima lampicu i ima strpljenja da se vrati. Deluje jako sigurno, poznaje teren, prolazimo pored par cudnih ribica i pokazuje nam jednu hobotnicu koja upravo doruckuje, simpatican prizor nisam vidjao hobotnicu na dorucku do tad. Svako cast da je naso sve, ja ne bi mogo ni sebe da nadjem na ovoj vidljivosti. Idemo dalje i pratimo jedno drugo, prolazimo pored stena i nekih starih zidova koji interesantno deluju iz bliza i sad mi krivo sto nisam dosao kad je bilo vidljivije. Vodja nam pokazuje ribicu koja se maskirala u pesku prilazim i dodirujem je, lagano da ne povredim i ona odlazi(lep prizor). Ronimo i dalje ali ne mogu da kazem da uzivamo, vise je prezivljavanje jako losa vidljivost. Pokazujemo jedno drugo da nam ostaje vazduha za izron, vracamo se i radimo dekrompesiju. Vodja izvlaci signalizaciju napumpava je i izbacuje na povrsinu, mi pratimo konopac i vodja na 3m metra pokazuje da zastajemo i radimo dekompersiju, lebdimo u mestu vreme protice 1min=1sat ali protice nekako i eto me na povrsini. Nasmejan i srecan zbog jos jednog lepog i novog iskustva i jako znacajnog, zabava izostala ovaj put ali bice jos letovanja.

Ja ima jako lepo iskustvo sa ovim klubom, pomogli su mi i preporucujem ako ronite u Lisabonu(tamo nema ronjenja da znate) nego u Cascais da mozete da odete kod njih stvarno su profesionalci i jako prijateljski raspolozeni. Ali i dalje mislim da je ipak najlepse kad se roni sa svojim klubom.

Clanak napisao Marjan Jankovic.

I would like to thanks guys from Cascais Dive Center. They showed me that they are professionals, friendly mood and experienced scuba divers and that divers have one big world family. Thank you guys for everything, I hope we will again dive.

Article written Marjan Jankovic.

www.cascaisdive.com

www.facebook.com/www.cascaisdive

12042083_890783930977500_2119653597_n (1)

 

About Author: Marjan Jankovic

Comments are closed.

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial